Roditelji Aizave Juićija se poslom sele u inostranstvo te on odlazi da živi kod svoje tetke dok ne završi sa školovanjem. Juići je nekada često dolazio kod tetke preko rasupusta, ali sada je prošlo već sedam godina od kako je bio zadnji put. Iako se u prvi mah ne seća ničega iz tog vremena, potisnuta sećanja mu se polako ali sigurno vraćaju, otkrivajući mu davno zaboravljene događaje.