Odnos Canaan i Alphard zasniva se na složenoj i problematičnoj emocionalnoj vezi, koju karakteriše međusobna opsesija i snažan sukob ideala. Alphard doživljava Canaan kao sebi ravnu osobu, odnosno kao nekoga koje u stanju da razume i pojmi njen pogled na svet, u kojem se bol i patnja ne smatraju za nešto negativno, već za neizbežna osećanja koja oblikuju sam smisao ljudskog postojanja. Za Alphard, Canaan nije samo suparnica ili bivša saveznica, već jedina osoba koja je može istinski razumeti. Suprotno njoj, Canaan nastoji da se ideološki udalji od Alphard. Iako dele slično poreklo i prošlosti, Canaan odbacuje Alphardinu filozofiju zasnovanu na destrukciji i boli. Umesto da se složi s njom, sklonija je empatiji, saosećanju i zaštiti drugih ljudi, što Alphard tumači kao izdaju njihove zajedničke prirode. Dok Alphard kroz sukob pokušava da ponovo uspostavi vezu, Canaan borbu doživljava kao nešto nužno potrebno da se oslobodi svoje prošlosti. U senci terorističkih aktivnosti, međunarodnih zavera i bioloških pretnji, koje kulminiraju tokom događaja u Šangaju, sukob različitih organizacija i interesnih grupa služi kao pozadina za lični okršaj Canaan i Alphard, koji se postepeno intenzivira s razvitkom radnje. Njihov konačni obračun predstavlja vrhunac njihovog odnosa, jer se u njemu prepliću njihove lične prošlosti, ideološke razlike i posledice izbora što su donosile.